“Mala škola” partnerskih odnosa
Zamislite da je Vaš
odnos jedna nezvanična “Životna škola” koja će vas naučiti kako da se odnosite
jedno prema drugom u tako važnom periodu, periodu vezivanja.
Ova škola je otvorena 24/7 sa svojim
intenzivnim programom veština koje se upravo odnose na međuljudske
odnose. Provešćemo Vas kroz per različitih kabineta, opremljenih sa svim
potrebnim elementima za uspešno savladavanje neophodnog gradiva u vidu
deljenja, strpljenja, zahvalnosti, prihvatanja i opraštanja.
Prvi kabinet u koji ćemo zaviriti jeste deljenje. Bez
deljenja, partnerstvo je čisto udruživanje dve osobe koje gledaju samo sebe. Tu
i nema nekog saveza. U vezi, u partnerstvu, deljenje se odnosi na Vaše telo,
emocije, misli, vreme, prostor kao i lične stvari. Uzmimo na primer Mariju koja
je uspešna, vodi svoj privatan biznis, ima svoja kola, stan…upoznaje Darka, sa
kojim ima problem u deljenju svog imetka. Darko je dobar čovek, posvećen,
brižan prema Mariji, i bilo mu je čudno kad je saznao da Marija smatra, da ono
što je njeno-pripada samo njoj, pritom nemajući nameru da to deli sa
njim. Jednog dana, nakon što je Marija odbila Darku da koristi njen lončić
za kafu, on ju je pitao da li uopšte želi da se zabavlja sa njim. “Naravno da
želim, pa ja te volim”-bio je njen direktan odgovor. “Onda me pusti ka tebi”-Darko
je isto tako energično odgovorio, “Dozvoli mi da podelim tvoj život, tvoje
misli, osećanja, tvoj lončić za kafu. Prestani da me tretiraš kao
stranca.” Ova situacija je pomogla Mariji da uoči njena ponašanja. Trebala
je da učini svoj život, svoju svakodnevnicu pristupačnijom čoveku kojeg voli.
Težak put je bio pred njom, trebala je da počne da veruje da je Darko neće
iskoristiti. Ona će mu dati svoje poverenje, što je za nju bio veliki
izazov…ali Marija je radila na sebi i naučila da deli.
U sledećem kabinetu, upoznaćemo se sa čarima koje nam nudi strpljenje. Ako
strpljenje posmatramo kroz prizmu ljubavi, onda nam dođe kao veoma korisna, čak
neophodna. Naime, svaka individua se razvija i diše svojim ritmom. U
partnerstvu, potrebno je da svaka osoba nauči da poštuje dinamiku i tempo onog
drugog, bilo u fizičkoj, emotivnoj, intelektualnoj ili duhovnoj sferi. Jedan
slučaj iz prakse će nam slikovito opisati dinamiku strpljenja. Marta je
energična osoba, koja je brzo hodala, brzo jela, brzo pričala, često je i kola
vozila neprikladnom brzinom. Kao što život obično piše drame, ona se
zaljubljuje u Ivana koji joj je sušta suprotnost, koji se uglavnom kretao
sorijim korakom. On je voleo da luta, uživa u ukusu vina ili pogledu
panorame…Što je Martu često činilo nestrpljivom sa Ivanom. Jednog dana dok su
šetali, marta je bukvalno vukla Ivana za ruku, on je stao i iznenada rekao
“Zašto mi uvek toliko žurimo? Osećam se kao da sam na nekoj trci, a ono što ja
zaista želim jeste da usporim i uživam u svakom momentu sa tobom!”. To je
delovalo. Marta je shvatila da treba da prestane da nameće svoj tempo partneru.
Danas ona I dalje juri kao munja, ali kada je sa Ivanom pokušava da uspori i
samo uživa u tome da budu zajedno.
Šetajući dalje hodnikom naše “male životne škole”, nailazimo na
kabinet zahvalnosti. Vaš odnos će zahtevati da naučite važne
lekcije iz ovog kabineta. Naime, zahvalnost će vas naučiti da nikad ne smatrate
vašeg voljenog kao nešto što se podrazumeva. Učeći da cenite svog partnera u
pogledu svega onoga što on ili ona jeste I svega što on ili ona rade, omogući
će vam da jačate vašu vezu baš svakog dana. Tako i poljubac na kraju poruke ili
svakodnevni dodir neće biti navika ili nešto šta se podrazumeva. Sonja i
Nenad su bili u braku 10 godina, imali su klasičan brak, dok je on zarađivao i
donosio hleb na sto, Sonja je odgajala decu i bavila se svim kućnim
poslovima. U jednom trenutku usled silnih ekonomskih previranja Nenad je
ostao bez posla. Predložio je supruzi da ulože ušteđevinu u biznis, gde bi
kupovali stare nekretnine, ulagali svoj trud u vidu renoviranja, potom ih
prodavali za profit. I tako su par godina naporno radili i zarađivali…tokom
farbanja jedne kuće koju su isto tako kupili, Nenad je pogledao svoju ženu,
koja je na kolenima ribala fleke od kreča. Iscrpljena i u staroj odeći, shvatio
je da je preplavljen zahvalnošću. Prišao joj je i rekao “Ti si ona prava,
nisakim drugim ne bih voleo da prolazim kroz sve ovo, možda nećemo biti bogati,
ali smo srećni zajedno i imam puno sreće što si sa mnom.” Sonja je u prvi mah
bila iznenađena reakcijom svoga supruga, ali je ubrzo shvatila da je samo hteo
da kaže “hvala”. Ovakva zahvalnost se dugo pamti u ljubavnim odnosima.
Sledeći kabinet će nam pokazati
značajnosti prihvatanja. Prihvatanje je potrebno primenjivati svaki
dan. Ono ima širok dijapazon, kreće se od osobenosti vašeg partnera i uočenih
mana, do prihvatanja načina na koji radi neke stvari. Za razvoj para važno je
prihvatanje partnera onakvog kakav on zaista jeste, a ne onakvog kakvim ga mi
želimo napraviti. Sigurno da je teško, ali vredi pokušati. Ključ je u pružanju
vašem partneru isto bezuslovno razumevanje i prihvatanje koje želite za sebe,
kao i učenjem da živite sa onim osobenostima koje vam i ne odgovaraju. Ako
krećete od misli da Vam vaša partnerka može doneti mnogo zadovoljstva i učiti
vas sretnim, nije to jedina njena uloga. Ona postoji i kao jedinka za samu
sebe, i pored njenog cilja da vas usreći to neće biti njen jedini cilj. Stoga
je nužno da imate na umu da je vaš partner biće sa svojim potrebama, željama i
planovima kao i vi sami, ovako možete sebi pomoći da savladate lekciju
prihvatanja. Često se postavlja pitanje da li Vi zapravo prihvatate svog
partnera onakvog kakav on jeste? Ako to nije slučaj, olakšajte sebi, pa
zamislite kako bi to bilo da vaš partner ne prihvata neki deo vas. Možda
vas to malo pomeri, možda uvidite da ljubav može da ponudi i prihvatanje.
Prolazeći kroz gradivo naše škole, dolazimo do poslednjeg kabineta, ali ne i
najmanje važnog, a to je opraštanje. Čini nam se da nigde nema
toliko prostora za praštanje kao u ljubavnim odnosima…Dešavaće se da naiđete na
situacije gde će biti narušeni vaši sporazumi, imaćete izbor. Moći ćete da se
ljutite ili da se okrenete opraštanju (što će zasigurno biti put kojim se teže
ide). Ljutnja vas čini malim, dok vas opraštanje navodi na razvitak i na nešto
veće nego što ste bili, dakle podsticajno je. Opraštanje vašem partneru ne
znači da prihvatate njegove ili njene postupke, niti znači da nastavljate dalje
i prihvatate da su pogrešili prema vama. To znači da osećate i prolazite kroz
sva vaša osećanja i na kraju pronalazite put ponovo, kako biste videli vašeg
partnera kao nekog ko je ljudsko biće baš kao i vi.
Prava svrha jednog zdravog odnosa je da pruži radost,
zadovoljstvo, polet i inicijativu, kao i mogućnost za razvoj. Prihvatanjem svih
ovih lekcija oba partnera dolaze u situaciju da uče o sebi, svojim
potencijalima, ograničenjima kao i sopstvenim sferama kojih nisu ni bili svesni
da poseduju i da uopšte mogu da izvuku od samih sebe.
Naše
psihološko savetovalište
http://www.facebook.com/pages/Na%C5%A1e-Psiholo%C5%A1ko-Savetovali%C5%A1te/409908382412345?fref=ts
Posted to Generalna
03/26/2013
Edit
Firma u kojoj ste
konkurisali za posao Vas je kontaktirala, i zakazala Vam je razgovor za posao.
Nakon završenog razgovora, preplavljuje Vas ocećaj uzbudjenosti, zadovoljstva,
sreće ali možda i osećaj nesigurnosti?! Mnogi se često pitaju da li
su se dobro pripremili za intervju za posao. Šta je potrebno uraditi?
Evo i par saveta koji Vam
mogu pomoći u pripremi i realizaciji :
- Dobro
se informišite o firmi u kojoj ste konkurisali
U današnje vreme,
poslodavac najčešće očekuje da ste se informisali o firmi u koju dolazite.
Potrudite se da ga ne razočarate.
- Ponesite
svoju biografiju
Iako ste svoj CV već poslali, nije na odmet da ga odštampate i
ponesete sa sobom. Takodje, sa sobom možete poneti i preporuke prethodnih
poslodavaca ukoliko ih imate. To svakako ostavlja dobru sliku o Vama, kao
organizovanoj osobi.
U ovom slučaju, odelo dosta
govori o Vama. Obucite se u skladu sa firmom u koju idete. To najčešće
podrazumeva poslovni dress code. Nastojte da Vam kosa, ruke i lice budu uredni.
- Tremu
ostavite kući i „nabacite“ osmeh na lice
Svojom staloženošću i
pozitivnim stavom, poslodavcu ćete staviti do znanja da ste vesela osoba Nije
potrebno da se smejete na svaku opasku intervjuera, već se ponašajte prirodno
pa će i onaj najlepsi prirodni osmeh doći do izražaja.
Na postavljena pitanja odgovarajte kratko, bez slengova i ne
dozvolite da Vas poslodavac zbuni. Odredjena pitanja podrazumevaju
improvizaciju na licu mesta ali se potrudite da svakako delujete sigurno u sebe
u svakom trenutku.
- Postavite
pitanja poslodavcu
Potrebno je da unapred smislite
pitanja koja bi mogli da postavite sagovorniku. To svakako ne bi trebala da
budu pitanja vezana za platu, već nešto vezano za mogućnost napretka u firmi,
ingormacije o radnom mestu i podrazumevanim obavezama za njega itd.
Nadamo se da Vam naši
saveti mogu pomoći a mi Vam držimo palčeve da ih uspešno primenite i dobijete
željeni posao.
Posted to Generalna
03/24/2013
Edit
Iz
naše prakse…
Komunikacija se smatra jednim od glavnih sredstava koje
koriste partneri da bi se vezali jedan za drugog. Kroz komunikaciju prenosimo
sopstvene sadržaje, misli, osećaje, želje…Ovako dajemo informacije, podržavamo,
pregovaramo i razumemo. Dakle, komunikaciju možemo doživeti kao kanal preko
koga mi gradimo mostove do partnera. Prava komunikacija je nešto više od pukog
razgovara i slušanja, iako su kao elementi neophodni, naime, reč je o stvaranju
otvorenog načina za prolazak informacija o mislima I osećanjima koje bi tekle
bez suzdržavanja ili straha od negativne reakcije…Za uspešnu gozbu potreban je
još koji sastojak, kao što je obostrano poštovanje i razumevanje, sa
tendencijom da izbegnete teret nesigurnosti, nagađanja i nesporazuma koji su
često izvor konflikta.
Petra i Luka su se sreli na proslavi rođendana kod zajedničkog
prijatelja. Našli su se u sred razgovora o muško-ženskim odnosima, gde se
razmatralo zašto se međusobno izgleda ne razumeju…razvila se burna debata. Luka
je rekao da je to zato što žene nikad ne priznaju šta zapravo žele , čineći
tako da muškarci samo nagađaju I to često pogrešno. Ali Petra je imala
drugačiji stav, smatrala je da žene zaista kažu ono što žele, no muškarci ne
slušaju dovoljno pažljivo da bi to i čuli! Na kraju razgovora oboje su se
smejali, složivši se da ako bi i muškarci i žene samo promenili stil
komunikacije, ljubav bi imala daleko veću šansu da preživi i uspe, da se
realizuje u svom punom sjaju. Sad je već prošlo godinu dana, Petra i Luka su i dalje srećni zajedno, jer
je otvorena i jasna komunikacija prioritet broj jedan u njihovom odnosu.
Da li Vam se nekada čini da Vi i partner razgovarate na dva različita
jezika i da se medjusobno uopste ne razumete? Da li imate periode kada se
svadjate gotovo svaki dan i nervirate se i za najmanju sitnicu? Koristite se
komunikacionim obrascima tipa „ti uvek“
, „ti nikada“, „ti me ne voliš“, „ti nikada ne slušaš“?
Odgovor na Vaš problem zove se otvorena
komnikacija pa partnerom i viši nivo asertivnosti.
Potrebno
je
da
imate
funkcionalan
odnos
koji
se
ogleda
u sposobnosti
da
jasno
definišete
odredjeni „predmet razgovora“, da se složite da imate problem, da ostanete skoncentrisani tokom cele rasprave, da saslušate i da se potrudite da shvatite mišljenje jedno drugog.
Ovakav
odnos
uz međusobni rad, možete postići primenom narednih par saveta:
·
Racionalno
razmišljanje:
Neophodno je da shvatite da Vaš partner ne ume da čita Vaše misli, i nema specijalne moći ove vrste.
Stoga je ključno da otvoreno i direktno iznesete sopstvene želje i potrebe
partneru/partnerki. To što svoja osećanja ispoljavate otvoreno, ne znači da ste
nastupili agresivno. Imajte na umu da je jedini način da saopštite šta želite
jeste kroz razgovor.
·
Fokusiranje
na problem
Konstruktivan razgovor sa naglaskom isključivo na trenutni problem, kako se Vi osećate u
vezi sa partnetovim ponašanjem, pokušajte da se ne osvrćete na partnerovu
ličnost u celini. Pokušajte da formulišete rečenicu sa Ja mislim/osećam da to
što si mi rekao mi ne prija...zaobiđite poruke sa direktim sadržajima TI si
takav i takav što se ja osećam ovako...tako ćete se orjentisati direktno na
problem a ne na osobu.
·
„Ja
izjave“
Probajte da ne iznosite svoja uverenja, predrasude ili
mišljenja. Otvoreno recite partneru/partnerki
kako se osećate i
to u prvom licu jednine, odnosno koristite JA IZJAVE. Npr. „Osećam se
nezadovoljno jer se u poslednje vreme manje mazimo“, umesto „Čini mi se da te
više ne privlačim“ ili „Mislim da si našao/la drugu/og čim me manje maziš“.
U okviru
ovog
saveta
važno
je
napomenuti
da
je
potrebno
da
pronadjete
specifično ponašanje i budite sažeti i koncizni. Svako duže predstavljanje
„problema“ ostaviće potpuno drugačiji utisak o vašoj percepciji problema. Dakte
budite direktni i koncizni, da Vam se misao ili izlaganje ne bi rasplinilo i
igubilo poentu, ili izazvalo potpuno drugačiji efekat na partnera (kao na
primer da stalno zvocate). Probajte sa: „Voleo/la bih kada
bi se posle ručka izvalili u krevet i razmenili malo nežnosti“.
·
Ohrabrite
partnera/partnerku „pozitivnim posledicama“
„Ako bi to uradili
ja bih se lepo osećao/la, jer radiš nešto što meni znači“. Partnerski
odnos je vrlo složen i potrebno je da se na njemu mnogo radi. Jedna od ključnih stvari jeste zdrava komunikacija.
Nadamo se da smo sa ovih par kratkih saveta
uspeli na neki način da probudimo želju i inicijativu da skladno funkcionišete,
ako ne umete sami, nemojte se obeshrabrivati, za svaku promenu je potrebno
određeno ulaganje i vreme.
Posted to Generalna
03/22/2013
Edit
Šta je psihoterapija? Ko su klijenti, a ko
psihoterapeuti?
Psihoterapija
je opšti termin pod kojim se podrazumeva proces unapređenja mentalnog zdravlja
ili lečenja mentalnih i emocionalnih poremećaja putem razgovora sa za to
obučenim licem - psihoterapeutom. Da bi neko bio psihoterapeut pored
završenog fakulteta, on mora imati i završenu psihoterapijsku edukaciju, a
često i specijalnu licencu koju dodeljuje strukovno udruženje (kod nas je to
Savez Društava Psihoterapeuta Jugoslavije) ili neki državni organ.
Pošto značajan broj ljudi koji dolaze na terapiju nemaju psihijatrijsku bolest,
oni se nazivaju klijentima (a ne pacijentima), dok se
psihoterapijski susret najčešće naziva seansa. Seanse mogu biti
usmerena na decu, adolescente ili odrasle i organizovane tako da podrazumevaju
rad jedan na jedan, rad sa parovima, porodicama ili grupama ljudi koji dele
slične probleme.
Kako izgleda psihoterapija?
Svaka
psihoterapijska seansa je različita, zato što su i klijenti i njihovi problemi
različiti. Ipak, u većini slučajeva psihoterapija podrazumeva redovne, nedeljne
susrete u isto vreme (npr. svakog petka od pet) na istom mestu (u
psihoterapeutovoj kancelariji). Seanse uglavnom traju od 45 do 60 minuta.
Kako izgleda prva seansa?
Tokom
prve seanse psihoterapeut nastoji da što bolje upozna klijenta, okolnosti u
kojima on živi, kao i njegove motive za dolazak na terapiju. Kako bi prikupili
informacije neki terapeuti razgovaraju sa klijentom, dok neki pored razgovora
traže i da klijent popuni unapred pripremljene formulare. Uobičajeno je i da
terapeut kaže neke osnovne informacije o svojoj terapijskoj orijentaciji i
načinu na koji radi, kako bi klijentu bilo jasno kako će seanse izgledati i šta
je to što on može da očekuje od terapije. Ukoliko mu to ne bude jasno, klijent
može i tada, a i tokom kasnijih seansi da postavi terapeutu pitanja o njegovom
pristupu, ciljevima tretmana, dužini terapije, o načinu na koji ga može
kontaktirati tokom nepredviđenih kriza, kao i o svim drugim važnim pitanjima u
vezi sa terapijskim odnosom i procesom.
Koliko traje psihoterapija?
Broj
mesečnih psihoterapijskih seansi i dužina celokupne terapije zavise od niza
faktora kao što su na primer:
- Vrsta problema ili tip poremećaja
- Ozbiljnost situacije ili težina
poremećaja
- Koliko je dugo ta situacija ili
poremećaj trajao
- Brzine napredovanja klijenta
- Količine trenutnog stresa
- Podrške koju klijent ima u
svojoj prodici i okolini
- Kvalitet odnosa između klijenta
i terapeuta
Kakva je korist od psihoterapije? Koji su njeni
efekti?
Tokom
psihoterapije osoba uči i stiče uvide o sopstvenim stanjima i raspoloženjima,
osećanjima, mislima i ponašanjima. Koristeći saznanja dobijena tokom
psihoterapije, osoba usvaja zdrave veštine prevladavanja problema i upravljanja
stresom. Psihoterapija dakle, može doprineti:
- Uspostavljanju nekih ranije
postojećih (a sada narušenih) nivoa funkcionisanja
- Povećanju sopstvene moći i
sposobnosti za promenu
- Eliminisanju simptoma i
psihičke patnje
- Rasterećenju od nepodnošljive
napetosti i unutrašnjeg pritiska
- Boljem razumevanju sopstvenog
stanja i situacije u kojoj se nalazimo
- Prepoznavanju i menjanju
ponašanja i misli koje negativno utiču na naš život
- Dubljem razumevanju sopstvenih
odnosa i iskustava
- Smanjenju konflikata i
poboljšanju odnosa sa drugim osobama
- Pronalaženju boljih načina za
prevladavanje i rešavanje problema
- Povećanju samopoštovanja
- Postavljanju realističnijih
ciljeva
- Razvoju osećaja kontrole
- Postizanju većeg zadovoljstva
sopstvenim životom i sl.
Psihoterapija neće učiniti da neka neprijatna situacija nestane,
ali će klijentu dati snagu da se na zdraviji način nosi sa njom i da oseća veće
zadovoljstvo sobom i sopstvenim životom. Treba ipak znati da terapija nije neki
magični lek, već proces koji pomaže da pronađete kapacitet za poboljšanje
unutar sebe samih.
Posted to Generalna
03/21/2013
Edit
Asertivni trening će biti održan u Beogradu 6. i 7.
Aprila, od 12-17h
Poštovani
da li želite ili imate potrebu da malo posvetite vremena sebi?
U vidu poboljšanja
odnosa sa drugima kroz komunikaciju, kroz drugačiji stav, asertivno?
Pravo svake osobe je da
se izrazi i zauzme za sebe!
Šta je uopšte asertivnost?
“Izražavanje misli, osećanja, uverenja na direktan, iskren i
socijalno adekvatan način uz uvažavanje prava drugih ljudi”
- Smatrate
da su Vaše reakcije u nekim socijalnim situacijama nagle i preterane?
- Smatrate
da ste agresivni ili napadni u komunikaciji (“podizanje tona”)?
- Često
sebe uhvatite kako druge kritikujete, morališete, dajete savete i kada Vam ne
traže?
- Često
smatrate da ste u pravu i to drugima otvoreno pokazujete?
- Često ste
nametljivi i hvatate sebe kako ubeđujete druge u ono u šta Vi verujete?
- Imate
problem da odbijete nametljive ljude?
- Dešava
Vam se da nešto radite za drugu osobu samo zato što niste umeli da je odbijete?
- Imate
problem da otvoreno i iskreno kažete šta mislite, naročito kada znate da se to
neće dopasti drugoj osobi?
- Češće
odćutite, nego dajete do znanja da se ne slažete sa drugom osobom?
- Nalazite da Vam teško da otvoreno kažete ''Ne'', tu
ste uvek za druge, imate osećaj da vas drugi iskorišćavaju, pa ste “lak plen”
za manipulativne pojedince?
- Radite naporno, ali se ne usuđujete da za to
tražite priznanje ili nagradu (bonus, višu platu)?
Ukoliko
ste se prepoznali u nekim od obrazaca ponašanja, asertivni trening Vam može
pomoći u izgradnji zdravog samopouzdanja.
Pokazaćemo Vam kako:
Da jasno, konkretno
govorite, ne okolišate.
Da pohvalite druge.
Da naučite da primite
i dajete kompliment.
Da date primedbu na
ponašanje, a ne na osobu.
Da preuzmete
odgovornost za sopstvena dela, izbore.
Da znate kako da
tolerišete neprijatnosti.
Da naučite da
poštujete druge u komunikaciji.
Da slušate druge i
osluškujete sopstvene senzacije.
Da slobodno izražavate
svoja pozitivna i negativna osećanja.
Za svaki od treninga,
na kraju dobijate sertifikat .
Trening će se održati
u Beogradu, u centru grada.
Iskoristite ovaj promotivni
period za prijavljivanje do 1.Aprila, 2013. godine, cena dvodnevnog
treninga je 3.500 RSD.
Treninge vode
psiholozi i savetnici OLI integrativnog psihodinamskog metoda
Ana Filip i Ana
Vojnović.
Prijavljivanje se vrši na nase.psiholosko.savetovaliste@gmail.com ili
prijavom (u inbox) na našoj fejsbuk strani http://www.facebook.com/nase.psiholoskosavetovaliste ili
na kontakt telefone:
065-67-69-831
065-92-95-000
Za prijavu je potrebno
da ostavite: Ime i prezime, zanimanje i kontakt telefon.
Od nas ćete dobiti sve
dodatne informacije.
Posted to Generalna
03/13/2013
Edit
Strah od bliskosti ima svoja mnoga lica i naličja, često nije u fokusu sam
strah, već elementi koji mogu proizići iz same bliskosti.
Da
bismo razumeli strah od bliskosti, pre svega treba da definišemo sam pojam
bliskosti. Bliskost predstavlja osećaj povezanosti koji se stiče kroz otvorenu
komunikaciju, ekstravertnost, jednu opštu dostupnost i otvorenost ka svetu, a
česti uslovi za njeno ostvarivanje mogu biti osećaj poverenja kao i dopadanje.
Formula
osobe koja se plaši bliskosti može zvučatu „Vezati se za drugog, znači
otvoriti se za drugog. Imati poverenja“, problem nastaje ako nemamo
poverenja. Ako ne verujemo drugima, strepimo od mogućeg odbacivanja, prevare,
razočarenja ili moguće kritike ne možemo ostvariti bliske emocionalne odnose.
Centralna misao može biti da će nas drugi odbaciti kad nas bolje upoznaju,
ovako strah postaje jako sredstvo odbrane od moguće „izdaje“.
Pored osećaja poverenja, jedan od uslova jeste i dopadanje. Naime,
neophodno je da nam se neko dopada da bismo mogli sa njim emocionalno da
se povežemo i da imamo poverenja da je ta naklonost obostrana. Kad ovaj
preduslov ispunimo, postajemo sigurniji i možemo graditi blizak odnos s
poverenjem. Mnogi, međutim bliskost mešaju sa strašću, koja se prvenstveno
odnosi na seksualnu privlačnost i zaljubljenost, što automatski ne podrazumeva
nužno i poverenje. Kada je strast i zaljubljenost jaka skloni smo
idealizacijama, samim tim bivamo nesigurni i sumnjičavi. Dakle, pričamo o
psihološkom dopadanju, a ne „hemiji“ i fizičkoj privlačnosti.
Sad kad smo Vam približili pojam bliskosti, da vidimo u čemu se sve može
ogledati strah od bliskosti.
Autori
navode kao glavni strah, činjenicu da će drugi, ako ih osoba pusti preblizu,
uvideti da oni zapravo ne vrede. Osoba se oseća kao da nema one vrednosti
kojima se predstavila, da će biti odbačena, kao i da ne zaslužuje da bude
voljena. Upravo iz ovih ubeđenja strah od bliskosti predstavlja često strah od
gubitka ljubavi, od odbacivanja kao i bola ostavljenosti.
Generalno, ljudi uvek žele da ostave dobar utisak i da se dopadnu
drugima. Kada smatraju da će njihove „mane“ biti prepreka za građenje odnosa,
pojedini ih jednostavno kriju, a „lažno predstavljanje“ zapravo
predstavlja jednu zahtevnu igru sa ciljem odbrane zaštite od bola.
Ako obučemo odelo ovakve osobe, možda pomislimo ili osetimo da je
lakše izbegavati bliskost, tako ostajemo sigurni i mirni. Ali, da proklestvo
bude veće, vremenom saznajemo da se strahom i mnogo gubi, gubi se ljubav,
osećanje koje nema alternativu.
Zbog toga što stalno izbegavaju bliskost, ove
osobe se u suštini osećaju usamljeno, prazno i nevoljeno. Time što izbegavaju
da vole, oni zapravo lišavaju sebe mogućnosti da zaista budu voljeni od strane
drugih, što za posledicu ima održavanje njihovog nesvesnog stava da oni zapravo
i ne zaslužuju da budu voljeni i prihvaćeni. Osećanja usamljenosti, praznine i
nesigurnosti, oni često nastoje da kompenzuju kroz stalno flertovanje, seksualne avanture i
druge vrste samodokazivanja. Ovakav način ponašanja ima kompenzatornu funkciju
ali je po prirodi površan i nikada ne može da osobi zadovolji suštinske želje,
što su često želje da budem voljeni, prihvaćeni i cenjeni od strane drugih.
Tako i flertovanje i seks bez emocija predstavlaju kompromis. S jedne strane
osoba od flerta i seksualnih avantura dobija privremenu potvrdu sopstvene
vrednosti („Ako me drugi žele znači da vredim“) a s druge strane ne
rizikuje da se upušta u dublji odnos u kome bi mogla biti povređena. Problem sa
ovom strategijom je u tome što ljudi ne mogu steći trajan i istinski osećaj da
su voljeni, prihvaćeni i dostojni poštovanja ako se zaista ne vežu za nekog i
ne dopuste tom drugom da ih upozna, razume i podrži. Što osobu dovodi u
začarani krug spoljašnjih potvrda s cenom njihove kratkotrajnosti, ponovnog
nezadovoljstva i kompenzacije ponovi istim izvorima.
Bliskost za neke predstavlja i rizik da se
izgube u drugom, budu kontrolisani, da izgube individualnost, postanu zavisni
gubeći sopstvenu samostalnost, stoga je sigurniji ostati zakopčan u svom
sigurnom odelu „bez bliskosti“. Strah od gubitka individualnosti
pogađa češće muškarce, iz tog razloga mogu izbegavati bliske odnose, jer
postoji pretnja od „gubitka sebe“.
Dok se žene, s druge strane, učestalije od muškaraca lažno
predstavljaju, upravo iz straha od odbacivanja i povrede. Svi ovi strahovi se
mogu maskirati navodnom nezainteresovanošću ili kratkotrajnim odnosima.
Strah od vezivanja predstavlja tendenciju da se
ulazi u površne i kratkotrajne veze, neobavezne šeme ili “kombinacije” koje su
postale obeležje današnjice. u ovakvim vezama osoba se emocionalno ne
insvestira kako bi izbegla neprijatna osećanja, kao što su strah, stid, bes i
konflikte za koje pretpostavlja da može imati ako se veže i dopusti sebi da
oseti bliskost sa nekom osobom. Osobe koje imaju ovaj problem, često menjaju
partnere, čim osete da može doći do vezivanja oni raskidaju, sklone su
seksualnim avanturama, seksu bez emocija. Strah od vezivanja uključuje izbegavajuće ponašanje (strah generalno
podstiče osobu na izbegavanje objekta kojeg se plaši), osoba nastoji da izbegne
vezivanje i svaku vrstu initimizacije koja podrazumeva invenstiranje emocija i
emocionalnu razmenu.
Dakle, strah od eventualnog razotkrivanja sopstvenih nesigurnosti
i slabosti, tj. raskinkavanja u bliskosti pokazuju oni ljudi koji u detinjstvu,
vrlo verovatno nisu izgradili pozitivnu sliku o sebi, koji nisu sebe do kraja i
bezuslovno prihvatili.
Teorija kaže da na odnose u odraslom dobu u velikoj meri utiče naš
odnos sa roditeljima ili primarnim figurama privrženosti, kao što smo već
pomenuli. Kroz interakciju sa njima stvaramo predstavu o sebi i o drugima, pa
taj model kasnije prenosimo i u partnerske, srodničke i odnose sa prijateljima.
Logično i biva da ako smo imali problema u ostvarivanju tih prvih odnosa, uz
nepoverenje, da ćemo postati obazriviji kao odrasli i zreliji.
Ono što se savetuje osobama koje imaju strah od bliskosti, jeste
da nauče kako da budu manje osetljivi na kritiku, da poštuju i cene sebe pre
svega, da prestanu da budu zavisni od tuđeg prihvatanja. Takođe se savetuje i
kroz terapijski rad se ove osobe uče i načinu prevazilaženja stida. Potrebno je
strpljenje u saradnji sa terapeutom, kao i neizostavna dozvola samom sebi sa
ciljem promene dosadašnjih stavova, koji će nas učini sigurnije u sebe, sa
većim kapacitetima poverenja, i potrebom za vezivanjem, jer ako se vratimo se
na osnovna načelo, koje glasi „dobijamo samo onda kada dajemo“, dobijamo šansu
da postanemo srećniji, autentičniji.
Posted to Generalna
03/08/2013
Edit